Blog direktora Pčelice Gorana Markovića, povodom Međunarodnog dana knjige za decu

                                                                     

Verovatno će malo ljudi pročitati ovaj tekst, jer sve što je duže od nekoliko redova i odraslima je postalo naporno za čitanje, ali osetio sam potrebu da ovo objavim, pa ko pročita...

Danas je Međunarodni dan knjige za decu. Ne želim da budem licemeran, a još manje da prikrivam u kakvoj se atmosferi obeležava ovaj važan datum. Pandemija je samo pogoršala stanje u ovoj oblasti književnosti, koje je i ranije bilo vrlo teško. Najpoštenije je reći da deca ništa ne čitaju, ili, ako baš hoćemo problem da uvijemo u oblande, možemo reći da veoma mali broj dece čita. 

Svi znamo da samo tipkaju po telefonima i da im je glavna pisana i verbalna komunikacija na društvenim mrežama. Sve jasnije čujemo i vidimo kako komuniciraju, kakav im je rečnik, koliko im je razvijena mašta, kakva su im interesovanja, a i kakav im je način razmišljanja i kakav su odnos izgradili prema svetu koji ih okružuje. Deca sve lošije pišu i čitaju, nemaju radne navike, imaju najgore moguće uzore koji se hvale da nisu pročitali ni jednu jedinu knjigu u životu. Da, to su oni koje mnoga deca gledaju svaki dan u rijaliti programima. Da ne pominjem da u medijima imaju i uzore kako brzo završiti školu i obezbediti diplomu, posao uz pomoć politike, ali to je široka tema... Da li zaista mislimo da nećemo svi plaćati cenu zapostavljanja knjige kod najmlađih? Cena će biti skuplja nego što možemo i da zamislimo. Paprena! I nažalost, neće biti reklamacije! 

Većini roditelja u ovom vremenu je veliki problem da motivišu decu da čitaju. Imaju i mnogo realnih izazova zašto se nedovoljno bave problemom čitanja kod dece, ali to niko neće moći da uradi umesto njih. U najvažnijem periodu odrastanja čitalačke navike se razvijaju čitanjem pred spavanje, odlaskom u biblioteke, knjižare... Izgovor ne može biti preopterećenost poslom, stres ili besparica. Bar je knjiga svuda dostupna, može se ne samo kupiti sa popustima, već i pozajmiti. Naravno da ipak postoji mali broj dece koja redovno čitaju, postoje i posvećeni i odgovorni odrasli, ali to je premalo za ovu zemlju i društvo koje bi trebalo ubrzano da se razvija. I više je nego malo. I prilično je crno, prilično.  

Pored roditelja, porodice, odgovornost je i na svima koji se bave decom, direktno ili indirektno, od vaspitača, učitelja, pisaca, bibliotekara, do uredništava televizijskih programa, izdavačkih i medijskih kuća itd. I na kraju, ili na početku, odgovornost je na državi, koliko ulaže, ne samo materijalno, u knjigu za decu i kakav odnos ima prema vrlo ozbiljnom problemu nečitanja i nepismenosti. Svako sebe neka preispita, baš kao što se i mi u Pčelici svakodnevno preispitujemo šta i kako činiti. Deca ne smeju biti kolateralna šteta opšteg ludila u kome živimo. 

Pozivam vas da danas kupite ili pozajmite jednu knjigu vašem detetu, unuku, bratancu, sestriću, đaku, malom komšiji. Prisetite se knjiga koje ste voleli da čitate, razgovarajte sa decom o tom životnom blagu koje nam je svima pred očima, a tako ga zapostavljamo i obezvređujemo.

Nada postoji, zato se ovim poslom Pčelica još uvek i bavi. Sve je dobro dok slavimo ovaj dan kao Međunarodni dan knjige za decu, a ne obeležavamo kao Dan sećanja na istu.